Pad noćnog sokola 3.0 APK

Обарање непријатељских авиона током агресије НАТО на СРЈ 1999. године, а посебно F-117А више од две деценије привлачи пажњу домаће и стране јавности. Разни аналитичари, стручњаци, новинари и поједине неодговорне припаднике јединице, саопштавали су „нове кључне” чињенице о његовом обарању. Било је и оних који су покушавали да уграде себе у овај успех.

Из сведочења јунака обарања необоривог сазнали смо како су погођене непријатељске летелице. Било би мало рећи да је то пословични „тимски рад”. Јесте, у питању су тимови, али је могуће да се, и поред савршеног тимског склада, ништа не догоди. Постоји нешто још вредније, за шта је тимска уиграност само пуки услов. То је уверење да је циљ достижан и да јединица има снагу, знање, енергију, поуздање и супериорност да га достигне.

Књига не сведочи о херојима који су кренули у рат, па шта буде, него о људима који се плаше, сумњају, проверавају, трагају, процењују. Погађају и нестају тражећи нову позицију да би изнова покушали. И само зато што су остали обични, оно што јесу, могли су да постану јунаци.

Тако велики успех нажалост није могао бити лишен онога што је вековима традиционално у српском народу, а то је неслога. Током самог рата, па све до данашњих дана, било је покушаја да се догађаји представе на начин који није својствен тимском раду, без ког је успешан рад у ракетним јединицама ПВО незамислив.

О активностима 3. рд ПВО током агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године, посебно у делу који се односи на обарање авиона F-117А и F-16CG, до сада је објављено више штампаних дела и снимљено низ телевизијских емисија и видео-материјала. Ефекти појединих пројеката били су позитивни.

Међутим, због самосталних наступа појединих актера и изношења субјективних погледа, одређени догађаји из тог периода нису приказани на веродостојан начин што је довело до спорења чланова борбених послуга, што је остављало лош утисак о тим збивањима.

Били смо кадри да постигнемо овај невероватан резултат, али су поједини међу нама били способни и спремни да га зарад сопствених интереса на лош начин актуелизују и прикажу. Лична незадовољства, отимање око успеха и истине, приватни промотивни филмови и непостојеће „модификације”, личне забелешке и импресије представљане као опште и заједничке, приказивали су, нажалост, 3. дивизион онаквим какав није.

И поред свих слабости, били смо најбољи у тренуцима кад је било најпотребније, онда кад бијемо битку и извршавамо оно због чега као јединица постојимо. Наследницима у залог остављамо успех и обавезу, а потомцима осећај поноса и сећање на оне који су својим знањем, вештином, мудрошћу и истрајношћу победили јаче од себе.

Као аутор, не претендујем на апсолутну истину јер због ратних околности сви учесници догађаја имају аутентичан, субјективан доживљај објективне стварности. Због тога сам и своје виђење догађаја ставио у други план, потенцирајући управо лична сведочења као аутентичaн ратни документ.

Истина о „Паду ноћног сокола” настала је из синтезе поузданог памћења припадника дивизиона.